Историја РФ коаксијалних конектора је релативно кратка; УХФ конектор, представљен 1930. године, био је први те врсте. Током Другог светског рата, напредак радарских, радио и микроталасних комуникација довео је до стварања серија конектора као што су Н, Ц, БНЦ и ТНЦ; нарочито, конектор типа Н- је изумео Пол Нил, док су БНЦ конектор заједно{3}}измислили Пол Нил и Карл Концелман.
Минијатуризовани производи као што су СМА, СМБ и СМЦ појавили су се након 1958. Године 1964. Сједињене Државе су успоставиле војни стандард МИЛ-Ц-39012 („Општа спецификација за РФ коаксијалне конекторе“), означавајући почетак тренда ка стандардизацији, серијализацији и универзалној компатибилности у индустрији. Специјализована производња РФ коаксијалних конектора у мојој земљи није почела све до 1970-их.
Године 1996. И-ПЕКС је лансирао „ЦАБЛИНЕ® И“, први микро-коаксијални конектор на свету дизајниран за диференцијални дигитални пренос сигнала. 2009. године, модел компаније ЦАБЛИНЕ®{5}}ВС је сертификован као стандардни конектор за ВЕСА „16:9 Виде-формат Нотебоок Панел витх ЛЕД Бацклигхт” стандард.
Како се комплетне системске технологије развијају, РФ коаксијални конектори имају тенденцију ка минијатуризацији (и микро-минијатуризацији), вишим фреквенцијама, технологији површинског-монтаже, мултифункционалности, високим перформансама и великом снагом. Ови развоји имају за циљ да испуне захтеве за високо{3}}мрежном, великом{4}}брзином и-међуповезаношћу велике густине у секторима као што су 5Г/6Г комуникације, аутомобилска електроника и ваздухопловство.